Istorija Coca-Cole
Čovek po imenu Vudraf
Godine 1919., Kendler je prodao Kompaniju Coca-Cola bankaru iz Atlante po imenu Ernest Vudraf i grupi investitora za 25 miliona američkih dolara. Preduzeće je preregistrovano kao korporacija iz Delavera i 500.000 akcija običnog kapitala javno je prodato je za 40 američkih dolara po akciji.
Četiri godine kasnije, Robert Vinšip Vudraf, sin Ernesta Vudrafa, izabran je za predsednika kompanije, čime je započeo više od šest decenija aktivnog vođenja biznisa. Pre nego što je preuzeo firmu, energični tridesettrogodišnji Džordžijac se od prodavca kamiona uzdigao do položaja potpredsednika i generalnog direktora kompanije White Motor.
Novi predsednik stavio je neverovatno snažan akcenat na kvalitet proizvoda. G-din Vudraf, uz pomoć izvrsno obučenog tima zaposlenih, kreirao je kampanju "Kvalitetno piće" sa ciljem da se pomogne točionicama u agresivnom marketingu i pravilnom služenju Coca-Cola napitka. Uz pomoć vodećih punionica, njegova uprava ustanovila je standarde kvaliteta i u svakoj fazi postupka punjenja. G-din Vudraf je sagledao ogroman potencijal flaširanja ovog proizvoda pa su reklamna i marketinška podrška bile značajno pojačane. Do kraja 1928. godine, prodaja Coca-Cola boca prvi put je nadmašila prodaju točenog napitka.
Pod višegodišnjim vođstvom Roberta Vudrafa, poslovanje Coca-Cola kompanije dostiglo je izvanredni komercijalni uspeh. Principi trgovine koji se danas smatraju uobičajenim predstavljali su pravu revoluciju kada ih je Vudraf uveo. Kompanija je početkom dvadesetih godina, na primer, bila pionir po inovativnom pakovanju od šest boca, koje je olakšavalo potrošaču da odnese proizvod do kuće. Jednostavno kartonsko pakovanje, opisano kao "porodično pakovanje sa ručkom koje poziva," postalo je jedan od najmoćnijih alata marketinga u ovoj industriji.
Godine 1929., kartonskom pakovanju pridružio se još jedan revolucionarni izum, s gornje strane otvoreni metalni frižider, posuda za hlađenje koja je omogućavala da se Coca-Cola služi ledeno hladna na maloprodajnim punktovima. Friđider je kasnije unapređen pomoću mehaničkog hlađenja i kontrole ubacivanjem novčića. Fabrike, kancelarije i druge institucije tako su postale punktovi za instant osveženje.
Slično kao i zaštićeni oblik boce, prepoznatljiva izdužena zvonasta čaša proširena na vrhu, prihvaćena kao standard 1929. pomogla je u Coca-Cola oglašavanju. Ove čaše, koje se još uvek koriste tamo gde se toči gazirano piće, vidljivi su dokaz večne popularnosti.
Tokom 1933. godine i Svetskiog sajma u Čikagu uvedeni su automati za točenje u kojima se sirup mešao sa gaziranom vodom tokom sipanja pića. Na punktovima gde je do tada točena, Coca-Cola se ručno sipala. Posetioci sajma bili su oduševljeni videvši kako prodavci toče piće jednostavnim povlačenjem ručice. Do 1937. automat za točenje postao je nezamenljivi deo lokala i sličnih "post-miks" prodajnih punktova. I danas moderna tehnologija točenja nastavlja tradiciju serviranja proizvoda kompanije brže i bolje nego ikada ranije.
